У склопу пројекта “Култура сјећања” ЈУ Пољопривредна школа из Бања Луке је организовала посјету стратишту у Доњој Градини гдје је на звјерски начин, у току 2.свјетског рата од стране усташа НДХ, мучено и уморено велики број невиних жртава (Срба, Јевреја, Рома). За одлазак у Доњу Градину се пријавило 93 ученика и 6 професора наше Школе и у ту сврху су закупљена два аутобуса. Међутим, од пријављеног броја ученика велики број је одустао, тако да је у посјету стратишту кренуло 48 ученика и 6 професора. У аутобусу 1. за ученике су били задужени професори Бранислав Савановић, Немања Јелић и Горан Вранић, а у аутобусу 2. професори Милица Симишић, Данко Срдић и Радомир Лаганин.
На пут у Доњу Градину се кренуло у недјељу, 23.4.2023. године у 7,30 часова са пар-кинга ЈУ Пољопривредне школе, а у Драксенић, код скретања за Доњу Градину, се стигло око 9,40 часова. У Драксенићу смо заустављени и задржани негдје око сат времена, да би нас на крају пропустили да кренемо према Меморијалном комплексу Доња Градина. Међутим, аутобуси нису могли да прођу потпуно до самог одредишта, тако да је први аутобус отишао до колоне која је била формирана на самом путу за Меморијални комплекс, а други аутобус се паркирао на паркингу. Од паркинга смо кренули пјешке према Меморијалном комплексу, а стигли смо негдје око 13,00 часова. У Меморијалном комплексу, који је површине око 22 квадратна километра, смо обишли гробна поља и казане у којима су правили сапуне од људских лешева. На мјесту страдања смо се задржали око два сата и поново пјешке кренули према парираним аутобусима.
Из Доње Градине смо кренули око 16,00 часова, а у Бања Луку, на паркинг ЈУ Пољопривредне школе смо стигли око 18,00 часова. У току путовања и у Меморијалном комплексу ученици су се пристојно понашали и није било никаквих инцидената и здравствених проблема.
Овим путем захваљујем се руководству ЈУ Пољопривредне школе и професорима који су били задужени за ученике, а који су свој дио посла максимално савјесно обавили. Такође, организаторима овога скупа упућујем све негативне критике ради веома лоше организације. Такође, ученици који су се пријавили, а одустали су од путовања, заслужују све негативне критике. Требало би да знају да је ово један веома озбиљан догађај и да није примјерено да му се приступи крајње неодговорно и несавјесно.
Радомир Лаганин, проф
