Молим ти се, нас недостојне да схватиш и разумијеш.
Можда је тако било одувијек да пркосимо животу својим незадовољствима,
Да се приклањамо мислима разорним и туђим.
Тебе је тешко слиједити.
Нико од нас неће трајати даље од сутра.
Мислима нас себи привуци, дозови, јер само с тобом наде има.
Трошни смо и пријеки, осветни, болни.
Не припадамо себи зато лако постајемо туђи.
Хранимо се и кад гладни нисмо јер обијест нам тражи.
Незаситни свих зала трошних.
Не пусти више ни часак да лутамо.
Сјећај нас вијекова, обавезуј траговима.
Лучи нам тешке кораке заборавићемо ићи.
Не пуштај да сами мислимо и знамо.
Молим ти се, смилуј и помилуј.
Жељни смо правде, мира и спокоја.
Зато и дивљамо јер плач је срам.
Не горди нас но прими.
Завољећемо живот јер завољесмо тебе.
Подигнимо бар данас поглед ка горе!
Срећна школска слава Свети Сава.
Бранка Новковић, проф.
