Испратили смо нашу колегиницу у пензију
Мала пјесма
Ово је вријеме поезије
Кратких мисли и још краће пјесме.
Нестрпљењем исписана
Душом уткана
Довољна за узлет
Мало за полет.
Не пјевај пјесмо
О теби и мени
Ожиљке не цијели
Срећан си док постојиш.
Све пролази и нестаје.
Али, ипак нешто остаје.
То нешто назови сама
Јер срећа је баш по теби знана.
Наша драга колегиница, професорица српског језика Љубинка Говедарица, одржала је све своје часове и отишла у заслужену пензију.
Желимо јој срећне и испуњене дане.
Желимо јој да и даље слуша звоно које позива на покрет, нешто попут школског, али са дужим паузама.
Желимо јој прегршт путовања гдје ће циљеви надмашити план.
Желимо јој нове припреме што не скупљају прашину, већ оне прозрачне и оствариве.
Желимо јој живот.
Срећно!
Колектив Пољопривредне школе
